O predstavi

Kao završetak ovogodišnjeg programa, Rosi fest priređuje jedinstveno muzičko veče u Narodnom pozorištu u Beogradu posvećeno izvođenju komične jednočine opere TelefonĐan Karla Menotija. Ova opera, kroz suptilan spoj humora i dramaturške inventivnosti, tematizuje svet moderne komunikacije pedesetih godina, osvetljavajući kontraste između tehnoloških inovacija i ljudske svakodnevice.

Izvođenje je obogaćeno posebno osmišljenom uvertirom, koja predstavlja kolaž aranžmana američkih džez standarda kompozitora jevrejskog porekla iz sredine 20. veka, sa jasnim uticajem Geršvina, Koplanda i njihovih savremenika. Uvertira, sa muzičkog stanovišta, funkcioniše ne samo kao uvodna dramaturška komponenta, već i kao refleksija urbane kulturne atmosfere pedesetih godina koju karakteriše stil američkog džeza tog perioda.

Ansambl, sastavljen od solista i manjeg orkestarskog sastava, interpretira delo kroz pažljivo oblikovane fraze, jasno razlučujući klasične operske elemente od džez aranžmana i improvizacija. Ovakva interpretacija omogućava publici da sagleda povezanost formalne strukture opere i stilskih karakteristika američkog džeza, u kontekstu festivala koji afirmiše interkulturalne i interdisciplinarne pristupe muzici.

Veče u Narodnom pozorištu u Beogradu pruža jedinstvenu priliku za doživljaj spajanja muzičke tradicije, humora i urbane estetike pedesetih godina, čime se obeležava završetak Rosi festa na originalan i promišljen način.

Reč reditelja

Komična opera Telefon Đana Karla Menotija nastaje u trenutku velikog preokreta nakon Drugog svetskog rata, kada se činilo da je budućnost obećanje koje samo treba dohvatiti. Ova postavka radnju pomera tek nekoliko godina, u rane pedesete, kada optimizam, vera u napredak i američki san postaju dominantni i opipljivi u svakodnevnom životu.

Njujork zaista postaje the place to be — grad mogućnosti, multikulturalnosti, brzine, novih identiteta. Popularna kultura doživljava ekspanziju, džez ulazi u mejnstrim, barovi su puni, bioskopi slave holivudske urbane mitove. Takva ideja o životu se hrani slikom uspeha, ali i potrebom da se bude viđen, da se pripada, da se bude deo novog sveta.

Telefon, simbol progresa, masovno ulazi u domove više srednje klase, noseći sa sobom stalno iščekivanje i imperativ dostupnosti. Komunikacija i tok informacija se menjaju zauvek. Podnaslov Novi puls grada govori upravo o fokusu na taj duh novog vremena kojem se mora pripadati po svaku cenu, ali se još ne zna kako.

Menoti s preciznim humorom hvata momenat u kojem tehnologija počinje da upravlja pažnjom i preuzima primat nad neposrednom komunikacijom. Komički efekat, međutim, ne nastaje usled slepe predaje likova modernoj matrici, već zahvaljujući neočekivanim rešenjima do kojih dolaze u procesu prilagođavanja novonastalim okolnostima.

Ova predstava ne odgovara na pitanje Ko je pobedio – čovek ili mašina?, ona preispituje našu spremnost na preuzimanje kontrole u tom susretu.

Ana Bunjak