O ovoj ediciji

Evropska premijera izgubljenog oratorijuma Ester, dela mladih kompozitora i predavanja muzikologa

Na koncertu otvaranja festivala, 27. januara, predstavićemo dela petoro finalista petog po redu Konkursa za mlade kompozitore „Portreti i sećanja“,obeležavajući Svetski dan sećanja na žrtve holokausta.

Kompozicije sa ovogodišnje edicije konkursa većinom su inspirisane životnim iskustvom i pismima Hilde Dajč, koja daju sliku opšte društvene situacije i iskustva u logoru Sajmište, čime Rosi fest nastavlja svoju kulturnu misiju i daje značajan doprinos svetskoj kulturnoj baštini u oblasti očuvanja kulture sećanja.

Finalisti Konkursa, odabrani od strane Umetničkog saveta Festivala, dolaze iz četiri zemlje, a njihova dela izvešće fantastični Aratos trio u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.

U naučnom delu programa, 29. januara u muzeju Narodnog pozorišta, eminentne muzikološkinje, Maja Vasiljević (Srbija) i Dora Lovrečić (Hrvatska) održaće predavanja na teme: „Jevrejski muzičari u Srbiji (od Balfurove deklaracije do holokausta)“ i „Aron Marko Rothmüller, skladatelj i operni pjevač židovskog podrijetla“.

Kao krunu ovogodišnjeg programa izdvajamo evropsku premijeru oratorijuma „Ester“, 6. februara, koji će prvi put posle više od 200 godina, biti izveden u Evropi, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta pod dirigentskom palicom direktora festivala Stefana Zekića, a u režiji Ane Grigorović, a sa našim eminentnim umetnicima u glavnim ulogama: Aneta Ilić (sopran), Sofija Pižurica (sopran), Marko Živković (tenor), Vuk Zekić (bariton); kao i viđenim instrumentalnim solistima: Mina Mendlson (koncertmajstor), Ladislav Mezei i Milan Popović (kontinuo). U izvođenji učestvuju hor Braća Baruh, Mešoviti hor umetničkog ansambla Minitstarstva odbrane „Stanislav Binički“i Jevrejski kamerni orkestar, scenografiju potpisuje Dunja Kostić, a kostime izrađuje Sara Blam.

Partitura oratorijuma „Ester“ (1774) italijanskog kompozitora Kristijana Đuzepea Lidartija, ponovo je otkrivena tek 1997. godine i do danas se ubraja u najbogatija i najmonumentalnija dela jevrejske umetničke muzike XVII. i XVIII veka.

Saravalov libreto, zasnovan na tekstu druge verzije Hendelovog oratorijuma (1732), „ostao je bez muzike“ sve do 7. novembra 1997, kada je Ričard Endruz, bibliotekar Univerziteta Kembridž, pronašao rukom pisanu partituru Kristijana Đuzepea Lidartija pod nazivom oratorijum „Ester“, 1774. godine. Tada je započeo rad na rekonstrukciji dela, koji je rezultirao svetskom premijerom Esterinog oratorijuma u maju 2000. u Jerusalimu, dok će beogradska publika imati priliku da prisustvuje evropskoj premijeri ovog dela.

Organizaciju festivala su pomogli fond Buki Finci, Jevrejska opština Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja, Institut Vlatacom, Teri engineering, Italijanski kulturni centar, Narodno pozorište.

Dobro došli!