Koncert sećanja na događaje tokom Drugog svetskog rata

Koncert Portreti i sećanja, veoma je važan segment Rosi festa i predstavlja deo programa koji se kontinuirano ponavlja od osnivanja festivala. Tema programa posvećena je sećanju na događaje tokom Drugog svetskog rata, u cilju odavanja pošte žrtvama – pojedincima i kolektivima, kao i hrabrim i pravičnim delima. Na koncertu će, povodom obeležavanja Svetskog dana sećanja na žrtve holokausta, biti izvedeno delo kompozitora Olivijea Mesijana, Kvartet za kraj vremena, nastalo i premijerno izvedeno tokom kompozitorovog zatočeništva u koncentracionom logoru u Silesiji. Suočen sa strahotama rata i zatočeništva, inspiraciju za svoje delo kompozitor nalazi u poslednjem poglavlju Biblije, u proročanstvima, snoviđenjima i vizijama sv. Jovana Bogoslova o konačnom kraju sveta. Ovakvim načinom delovanja, Rosi fest preuzima bitnu ulogu u baštinjenju kulture o svesti o strahotama holokausta.

Kvartet za kraj vremena

U eri kada za muzičko i uopšte umetničko stvaralaštvo inovacije, u smislu korišćenja originalnih izražajnih sredstava, postaju imperativ, izdvaja se nezaobilazna ličnost francuskog kompozitora Olivijea Mesijana koji je svojim radom i delovanjem snažno uticao kako na svoje savremenike, tako i na buduće generacije muzičara. Njegovo ime se, kada je u pitanju kompoziciona tehnika, najčešce vezuje za moduse, na koje se njegov harmonski jezik u velikoj meri oslanja, naročito u kasnijoj stvaralačkoj fazi. Kompozitorov opus značajno je obogaćen i egzotičnim ritmovima i melodijama, kao i originalnim rešenjima po pitanju forme, fakture i drugih elemenata muzičkog izraza. Ovo remek delo, nastalo u radnom logoru u Silesiji, inspirisano je strahovitim proročanstvom iz Novog Zaveta. Apokaliptične vizije sv. Jovana Bogoslova o propasti sveta našle su odjeka u Mesijanovom religioznom duhu kao dokaz da je proročanstvo počelo da se ostvaruje. Kvartet je premijerno izveden 15. januara 1941. godine, pred 5000 zatočenika logora, nakon čega je Mesijan izjavio kako „njegova muzika nikada nije bila slušana sa toliko pažnje i razumevanja”. Tom prilikom, klavir je svirao sam kompozitor, Žan de Boloar violinu, Etijen Paskuer violončelo, a Henri Akoka klarinet – četvorica ratnih zarobljenika. Izbor instrumenata bio je uslovljen specifičnim okolnostima logorskog života. Svaki stav kvarteta nosi naslov i programsko određenje koje, izmedju ostalog, i sam autor navodi u predgovoru partiture.

Stavovi:

1. Liturgija kristala (Liturgie de cristal)
Između tri i četiri ujutru, buđenje ptica: solo improvizacija kosa i slavuja uz note blistajućeg zvuka i oreol trilera koji nestaju visoko u drveću. Preneseno u religijski smisao dobija se harmonična tišina Raja. Vreme između tri i četiri ujutru, Solo instrumenti dočaravaju zvuke kosa i slavuja.

2. Vokaliza za andjela koji najavljuje kraj vremena (Vocalise, pour l’Ange qui annonce la fin du Temps)
Prva i treća deonica bude snagu moćnog anđela, s dugom u kosi i odećom od oblaka, s jednom nogom na moru a drugom na zemlji. Između ovih deonica su neopisive harmonije Raja. Tihe kaskade plavo-narandžastih akorada u deonici klavira svojom udaljenom zvonjavom okružuju rečitativ violine i violončela koji liči na tužbalicu.

3. Propast ptica (Abîme des oiseaux)
Propast je samo Vreme, sa svojim tugama i dosadama. Ptice su suprotnost Vremenu; one su naša žudnja za svetlom, za zvezdama, za dugama, i za ushićenim izlivima pesme!

4. Međuvreme (Intermède)
Skerco. Više otvorenog karaktera od drugih stavova, ali ipak povezan s njima različitim melodijskim referencama.

5. Slava Isusovoj večnosti (Louange à l’Éternité de Jésus)
Isus je ovde posmatran kao jedno s Rečju. Dugačka fraza violončela u beskrajno sporom tempu, s ljubavlju i poštovanjem prema večnosti Reči, moćna i milozvučna „koju godine nikako ne mogu izmoriti“. Podjednako intimno i izvanredno, melodija se veličanstveno otkriva u daljini. „U početku beše Reč, i Reč je bila s Bogom, i Reč je bila Bog.“

6. Igra besa, za sedam truba (Danse de la fureur, pour les sept trompettes)
Ritmički najkarakterističniji stav kompozicije. Četiri instrumenta u unisonu stvaraju efekat gongova i truba (prvih šest truba Apokalipse prate različite katastrofe, truba sedmog anđela najavljuje svršenje tajne Božije). U upotrebi su produžene notne vrednosti, augmentirani i diminuirani ritmički paterni, neretrogradni ritmovi – sistematska upotreba vrednosti koje čitane s desna na levo ostaju iste. Muzika kamena, teške zvučnosti; pokret otporan kao čelik; kao ogromni blokovi užarenog gneva ili ledene pomame. Posebno slušati zastrašujući fortisimo teme u augmentaciji i promenu registra, ka kraju stava.

7. Haos duga, za anđela koji najavljuje kraj vremena (Fouillis d’arcs-en-ciel, pour l’Ange qui annonce la fin du Temps)
Ponavljaju se određeni pasaži iz drugog stava. Pojavljuje se moćni anđeo i posebno duga koja ga obavija (duga, simbol mira, mudrosti, i svakog treptaja svetlosti i zvuka). U snovima vidim i čujem uređene melodije i akorde, poznate nijanse i oblike; zatim, nakon ove prelazne faze, prelazim u nestvarno i ekstatično se prepuštam vrtlogu, vrtoglavoj interpenetraciji nadljudskih zvukova i boja. Ovi vatreni mačevi, ove reke plavo-narandžaste lave, ove iznenadne zvezde: Pogledaj haos, pogledaj duge!

8. Slava Isusovoj besmrtnosti (Louange à l’Immortalité de Jésus)
Veliki violinski solo koji je u balansu sa solom violončela iz petog stava. Zašto ovo drugo veličanje? Posebno se obraća drugom aspektu Isusa – Isusu kao čoveku, Reči koja je postala telo, njemu koji je ustao besmrtan iz mrtvih, da bi posvetio svoj život nama. Sporo uzdizanje do vrhunca stava, predstavlja vaznesenje čoveka ka svom Bogu, sina Božijeg ka svom Ocu, mrtvih, tek oboženih ka raju.